Mere protiv virusa u čekaonicama
U intervjuu za poznati list, internista Burkhard Weimer objašnjava mere koje su preduzele druge zemlje kako bi se smanjio rizik od zaraze u lekarskim oridinacijama što je više moguće. U Sjedinjenim Državama su, na primer, u prošlosti korišćeni šatori protiv gripa ispred bolnica za zaštitu infektivnih osoba. Ovo je mera za koju se čini da verovatno neće biti izvodljiva za individualne prakse na licu mesta.U Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, na primer, sobe za infenkciju na dečijim odeljenjima su neophodne na mnogim mestima u klinikama.
Mere se preduzimaju sa dobrim razlogom: lekari su svesni opasnosti od mogućeg prenošenja aerosola, to jest prenošenja virusa putem najfinijih mikro-kapljica u sobi gde je vazduh obogaćen virusnom DNK.
Ono što još uvek nedostaje: praktična, isplativa i istovremeno efikasna rešenja koja u čekaonicama čuvaju mikrobe i viruse. Posledica: neko koristi glomazne pomoćne mere digitalne vrste za zaštitu pacijenata.
Neki ljudi su možda vidno iznenađeni što se napredna antivirusna tehnologija već koristi u javnim prostorima na drugim mestima, što prosečna čekaonica još uvek čeka. Stanje koje je teško i lekarima i pacijentima da shvate.
Relavantnost antivirusnog prečišćavanja vazduha u medicinskoj praksi često se ne prepoznaje
Kompetentni centar za higijenu i medicinska sredstva je 2014. godine objavio vodič za obezbeđivanje higijene u medicinskim ordinacijama. Oni koji pažljivo proučavaju preporuke čuće brojna uputstva i preporuke – uključujući i to da pacijenti koji pate od ozbiljne ili posledične respiratorne infekcije, uključujući infekcije gripa i Covid-19, u najboljem slučaju treba da budu dovedeni direktno u sobu za lečenje i obezbeđeni odgovarajućom zaštitom usta i nosa od strane osoblja.
Međutim, nijedna od navedenih higijenskih mera ne odnosi se na opremu i higijensku organizaciju u čekaonicama. Čak ni redovna i ispravna ventilacija soba nije stvar. To se naročito odnosi na hladne mesece, kada su temperaturne razlike velike.
Uslov za koji stručnjaci kažu da bi mogao da postane veliki problem u jesenjim i zimskim mesecima, čak i u sklopu mogućeg drugog talasa COVID-a 19, za koji se već mora napraviti preventivna priprema.
Integrisani sistemi za pročišćavanje vazduha zasnovani na savremenoj HEPA i UV-C tehnologiji filtera takođe aktivno čiste ambijentalni vazduh i smanjuju virusno opterećenje u ambijentu u kontinuiranom, potpunom automatskom procesu.
Rizik od bioaerosola
Čak i oni koji su savladali bonton kijanja i kašljanja teško da mogu da spreče prenošenje nekog od 12.000 mikrofinih bioaerosola, koji dolaze preko kašlja i grla prilikom kijanja.
Fine čestice do 0,1nm, izbegavaju gravitaciju i plutaju nekoliko sati u okolnom vazduhu pre nego što padnu na zemlju. Ovo postaje problem, posebno u medicinskoj praksi. Pacijent je već odavno napustio ordinaciju, dok potencijalni virusi u aerosolima koje izbacuje i dalje predstavljaju rizik od infekcije za druge, što se ne zaustavlja pranjem ruku sapunom.
Područja čekanja u medicinskoj praksi i bolnicama postaju žarišta virusa. Vazdušne struje kroz redovno otvaranje i zatvaranje vrata, kao i stojeći i sedeći, ljudi koji distribuiraju aerosole po celoj prostoriji.
Odgovorni u drugim svakodnevnim oblastima u kojima je problem već identifikovan reagovali su: sistemi za ventilaciju i prečišćavanje vazduha obezbeđuju vazduh bez virusa i održivu vazdušnu klimu koja posebno deaktivira aktivne viruse i na taj način dokazano smanjuje rizik od infekcije.
Preispitivanje se polako započinje. Prve lekarske ordinacije se otvaraju i instaliraju profesionalnu tehnoloogiju ventilacije koja sprečava infekcije za opremu zgrada i prostorija.
Bivalentni efekat: prečišćavanje vazduha i regulisanje vlažnosti vazduha
Savremena tehnologija ventilacije u lekarskoj ordinaciji ima dvovalnetni efekat na širenje virusa i rizika od infekcije. Sterlingov dijagram pokazuje značajnu količinu vlage za širenje aerosola u ambijentu.
Ako je relativna vlažnost ispod kritične vrednosti od 40%, zarazni bioaerosoli ostaju stabilni u vazduhu. Virus ima velike šanse da obuhvati novog domaćina, čak iako je vrednosti vlažnosti od 60%.
Vlaga koncentrovana u vazduhu deluje antivirusno samo u optimalnom proseku između 40% i 60%. Proteini i soli iz okolne vlage difuziraju i bioaerosole kontaminiran – zagađen virusom, koji zbog toga ne može da pokrene novu infekciju.
