Preduzmite trajne mere za uklanjanje uzroka ovog problema, a samim tim i suštinski rešite problem.
Kako bismo doprineli zdravlju kože, koristimo širok spektar preparata u vidu losiona, krema, pa čak i lekova, koji ublažavaju efekte i simptome ali ne otklanjaju stvarni uzročno-posledični problem.
Glavni uzrok gore opisanih simptoma je prirodno suv vazduh za grejanje tokom hladnih zimskih meseci.
Sveža jabuka je dobar primer koji ovaj problem ilustruje na jasan način: ako se sveže voće skladišti u hladnom podrumu, ono ostaje sveže i njegova površina je i dalje glatka i apetitna i posle nekoliko nedelja. Skladištenje u posudi sa voćem u toploj dnevnoj sobi, sa druge strane, izaziva optičku promenu nakon kratkog vremena. Jabuka postaje naborana i njen svež izgleda se gubi.
Vlaga utiče na regeneraciju ćelija i proces starenja kože
Naše telo se sastoji od oko 13 milijardi ćelija. Svaka od tih ćelija sastoji se od velikog procenta vode i zato zavisi od vodosnabdevanja za zdravlje svih ćelija. Da li i koliko dobro ćelija može da se regeneriše, zavisi od toga da li ima dovoljno tečnosti u unutrašnjosti ćelija.
Naročito za kožu, postaje jasno da vlažnost vazduha igra suštinsku ulogu u zdravlju, ne samo zato što je najveći ljudski organ sa ukupnom površinom od skoro 20.000 kubnih centimetara, izložen ambijentalnom vazduhu 24h dnevno i 365 dana u godini.
Ne samo da se mogu uspostaviti veze između vlažnosti vazduha i zdravlja kože. Odnos između vlažnosti, blagostanja i opšeg zdravlja i podložnosti infekcije je u osnovi složenije.
Higijena vazduha: od suštinskog značaja za naše zdravlje
Tečnost koju dnevno pijemo 2-3l dnevno, u suprotnosti je sa oko 12.000l vazduha koji teče kroz naše bronhije. Vazduh koji uzdišemo apsorbuje više vlage nego dnevna količina unete vode u organizam.
Zato je malo čudno što su vlažnost vazduha i higijena vazduha daleko važniji nego što se većina nas brine za iste. Svako ko je ikada zaronio sa cilindrom sa kompresovanim vazduhom to zna:
Suv vazduh koji udišemo omogućava ne samo isušivanje sluznice u grlu i nosu, več i uklanja iz tela oko 0,5l tečnosti na sat, što ronilac mora potom nadoknaditi dodatnom tečnošću kako ne bi dugoročno dehidrirao.
Vazduh nije jednak vazduhu: otvoren vazduh protiv zatvorenog vazduha
Razlikujemo svojstva vazduha u zatvorenom prostoru i na otvorenom. Negativni vazdušni joni igraju suštinsku ulogu u tome. Negativni joni, takozvani anioni, smanjuju zagađenje čestica materije i zagađivača vazduha. Visoka koncentracija vazdušnih jona u planinskim i priobalnim predelima objašnjava zašto se planinskom i morskom vazduhu daje efekat čišćenja i promovisanja zdravlja.
S obzirom na to da negativno jonski naboj vazduha sa viših visina takođe eleminiše spore, na primer, formiranje buđi u unutrašnjosti kuća u planinskim i priobalnim predelima retko predstavljaju problem.
Stanovnici grada počeli su da se žale na vazduh kojem nedostaje pozitvna osobina samočišćenja. Fina prašina i drugi zagađivači vazduha čest su problem koji slabi organizam i njegov imuni sistem.
Smanjena aktivna snaga suvog vazduha, na primer, u Metropolitanska područja su direktno povezana sa transportom kiseonika. Proces starenja se ubrzava i povećava verovatnoća prenosa zaraznih bolesti. Virusi povećavaju svoju aktivnost u okruženju sa niskom vlažnosšću i sve se više šire u zatvorenom. Naročito u hladnim zimskim mesecima postoje problemi u zatvorenim prostorijama gde se nalazi nekoliko ljudi, što treba sprečiti.
Optimalna higijena vazduha u kancelarijama i enterijerima
Mnogo razmišljamo o zdravoj ishrani. Pravilno i adekvatno piće, takođe je tema kojoj se posvećuju mnogi lekarski savetnici. Ono što se, međutim, zanemaruje, jeste vlažnost našeg najvišeg potrošačkog dobra – vazduha koji nas okružuje veći deo dana i koji udišemo mnogo sati. Iako tržište minealne vode iznosi 157 milijardi godišnje, samo 12 milijardi se godišnje potroši na čist i zdrav unutrašnji vazduh u životnim i radnim prostorijama.
Čist i zdrav vazduh u zatvorenom prostoru karakterišu dva suštinska svojstva: sa jedne strane, treba ga osloboditi zagađivača i patogena kao što su mikroorganizmi, klice i virusi.
S druge strane, temperatura i direktno povezani kriterijum relativne vlažnosti su od centralnog značaja.
Relativna vlažnost vazduha i temperatura
Za mnoge ljude je relativna vlažnost vazduha teško shvatljiva. Opisuje količinu vode sadržane u vazduhu u odnosu na maksimalnu količinu vode koja se potencijalno može apsorbovati.
Važno je znati: topli vazduh može da upije više vlage od hladnog. Ovo objašnjava zašto su temperatura i vlaga dva neodvojiva i međusobno uticajna faktora i činioca zdrave higijene vazduha. Stanovnik ili zaposlenik na svom radnom mestu oseća se posebno prijatno na sobnoj temperaturi od 20°C do 22°C i vlažnosti od 40% do 50%.
Ako konačno uvidite da porast temperature od samo 1°C dovodi do smanjenja relativne vlažnosti od oko 3%, postaćete svesni značaja temperature i vlažnosti kao faktore. Uzrok ovog procesa fizičke adaptacije leži u osnovnom svojstvu vazduha koji udišemo da bi čuvao parnu vodu do granice zasićenja.
Klima i vlažnost u vazduhu – fokusirajte se na zdravlje i dobrobit
Mikroorganizmi su sastavni deo našeg vazduha. Našem imunuloškom sistemu su čak potrebni da ostane elastičan i da se prilagodi patogenima i zagađivačima koji nas okružuju i da efikasno zaštiti organizam. Međutim, neki od ovih okolnih organizama mogu oštetiti naše zdravlje, ako su previsoki. Iz kojih razloga neoptimalna vlažnost vazduha može predstavljati opasnost za naše zdravlje, zasniva se na dva međusobno negativna faktora:
- Netaknute, ili ne previše suve membrane za naš imunoluški sistem. Njihova funkcija samočišćenja štiti nas od infekcija. Ako se sluznice osuše usled dugotrajne niske vlažnosti u vazduhu koji udišu, gube zaštitnu funkciju i povećava se rizik od zaraze zaraznom bolešću
- Virusna grupa i drugi patogeni preferijaju posebno suvu klimu vazduha, sa jedne strane, ali i posebno vlažnu klimu vazduha, sa druge strane. Nepoželjni organizmi ne samo da žive duže u optimalnoj vlažnosti za njih, već se i brže šire u takozvanim aerosolnim oblicima
Studije o odnosu između vlažnosti i zdravlja založile su se za optimalan raspon relativne vlažnosti vazduha, što je posebno važno za rizik po zdravlje i infekciju sa infektivnim bolestima u stambenim i radnim prostorima kao što su kancelarije, ordinacije ili poslovni prostor. Naročito u vreme pandemije i talasa gripa, ovo je važan pristup koji još uvek nije dovoljno uzet u obzir od strane mnogih poslodavaca:
Bakterije, virusi, gljivice, grinje i drugi alergeni naručito se dobro šire u opsegu vlažnosti od 0% do 30%. Dok se suspendovane čestice i rizik koji predstavljaju mogu smanjiti na minimum u okruženju od 40% do 60%, ovaj drugi se ponovo značajno povećava sa vlažnosti od 60% do 100%.
Pored fizioloških efekata izraženih u svrabu, razdražljivom kašlju i opštoj podložnosti respiratornim bolestima, ne mogu se odbaciti i psihološki efekti lošeg kvaliteta vazduha: radna motivacija opada, umor se samo povećava.
Nalazi dovode do dalekosežne hipoteze stručnjaka, u kojoj se navodi da bi ulaganje u mere vlažnosti vazduga moglo da bude daleko korisnije i efikasnije od preventivnih intervencija kao što je vakcinacija protiv gripa.
Zdravstvena higijena vazduha mogla bi značajno da smanji nestašicu osoblja vezanu za prehladu i ekonomske gubitke. Čak su i pretpostavke o pozitivnom uticaju takvih mera na smrtnost epidemije gripa opravdane u tom kontekstu, prema statistici, svake godine više ljudi umire od gripa nego od nesreća na poslu tipičnih za profesiju.
Činjenice govore: troškovi neuspeha vezanih za bolesti iznose više od 7.700 miliona evra godišnje. U odnosu na ovu pozadinu, interesantno je da je trećina razloga za otkazivanje bolesti posledica respiratornih bolesti.
Zagađenje ugljen-dioksida i značaj za kvalitet vazduha
Naročito u zatvorenim prostorijama u kojima je prisutno nekoliko ljudi, zagađenje CO2 je važna komponenta, koja se više puta rešava sa zdravstvene tačke gledišta. Sadržaj CO2 u jedinicama ppm (delovi na milion). Ukoliko sadržaj CO2 vazduha u zatvorenom prelazi prag od 1000 ppm, treba preispitati mere za higijenu vazduha u zatvorenom prostoru i kvalitet vazduha i, ako je potrebno, prilagoditi. Optimizacija ponašanja je često dovoljna da se postigne željeni efekat za poboljšanje sobnog vazduha. Od 2000 ppm se više ne radi pukom ventilacijom. Stručnjaci austrijskog instituta za građevinsku biologiju i ekologiju stoga savetuju. U kancelarijama i radnim prostorijama treba obezbediti vazdušnu razmenu od 36 kubnih metara vazduha na sat, po osobi kako bi se obezbedio dosledno visok i kvalitetan vazduha. Da bi se ove preporuke postigle, pored promenjenog načina ventilacije, možda će biti neophodno i smanjenje broja ljudi u prostoriji. Manji broj ljudi i veće aktivnosti ventilacije imaju holistički efekat na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru: ne samo sadržaj CO2, već i relativna vlažnost vazduha mogu da se regulišu i neutrališu.
